Преглед очију моје мајке: хорор филм о незамисливом одговору на незамисливу трагедију
Много тога ван екрана, на срећу
Једна од најосновнијих чињеница писања хорора је да прави терор захтева изолацију. Готово је немогуће задржати ликове у застрашујућим ситуацијама ако вам је лако доћи одмах иза угла или ако имате пуно симпатичних људи који се могу посаветовати о проблему. Хорор приче проналазе различите начине да изолују жртве постављањем прича на пуста места која нису у близини (попутТексашки масакр ланчаном тестеромилиПсихо), или стављањем ликова у ситуације у којима им други људи неће веровати или једноставно не могу помоћи. (Тхе БабадоокиСледису сјајни недавни примери.)
пиштољ на воду
Крвави деби Николаса Песцеа у сценарију и режијиОчи или ф Моја мајкаиде све у идеју о удаљеној локацији на којој се могу догодити ужасне ствари и нико никада неће сазнати. Али Песце ради много више са идејом изолације - емоционалне, физичке, па чак и моралне. Његов монструозни протагониста убија и осакаћује јер се бори против усамљености, што је чини трагичном, симпатичном фигуром, бар између зверстава. Али она је такође проживела толико свог живота изоловано да није слутила да су њени поступци ненормални. Одгојена на трагедији и несавесном понашању, она их опонаша и екстраполира. Лежерна је, чак и невина, у начину на који изрезује своје жртве и пакује их у свој фрижидер. Чак је и у најјезивијим шокантним тренуцима филма мирна и пријатна, што је само чини узнемирујућом.
Како се филм отвара, Францисца је дете које живи са родитељима на сеоској фарми. Њена мајка (Диана Агостини) је бивша хирург која сецирање своје девојчице показује као опуштену забаву; њен отац (Паул Назак) је тих, неекспресиван човек који своју жену и ћерку третира као да се не тиче њега. Тада нацерени незнанац по имену Цхарлие (Вилл Брилл) стиже и захтева приступ кући. Песце само наговештава шта следи, али Францисца оставља без мајке, а Цхарлие унакажен и окован у амбару. Убићеш ме, зар не? пита понизно Франциска. Зашто бих ја? она каже. Ти си мој једини пријатељ.
чување најгорег насиља ван екрана је буџетски избор, али је ефикасноВећина хорора који следи из те размене подразумева се, а не набраја, што је велики део онога што Песцеов деби чини незаборавним. Укључује мноштво сугестивних звучних ефеката, крваве руке и дуготрајне снимке оштећених тела. Али опет и опет, држи се подаље од приказивања тренутка удара на екрану, а најгоре препушта машти публике. Тај трик је делимично дизајниран да максимално искористи очигледно низак буџет филма. (Очије у великој мери снимљен на једном месту, црно-бело, са малом глумачком поставом, током 18 дана.) Али такође дајеОчиубедљиво нервозан осећај да без обзира на то колико се лоше ствари појаве на екрану - а с обзиром на опсесију филма сакаћењем ока и некрофилијом, постаје прилично лоше - постоје и горе ствари које се дешавају ван екрана, посебно током дугог времена између неких тастера сцене.
Та протека времена представљају главне проблеме за причу која се не држи у потпуности и оставља толико информација, посебно у наглом крају, да постаје ометајућа. Филм често више личи на серију вињета него на наратив, а његова зависност од вредности шока постаје заморна. Али Песце балансира ћелавост приче лукавом сугестивном комбинацијом екстремног насиља и суптилнијих психолошких манипулација. Као и многи други недавни незаборавни хорор дебији -ВештицаиТхе Бабадоокнарочито -Очи или ф Моја мајкаприоритет даје дрхтавим расположењима и лепо компонованим сликама изнад строге наративне логике, и попут оба филма, ствара крајњи терор из највреднијег хорора: страха од непознатог, посебно питања шта би се могло догодити следеће у тако бизарним околностима.
Отварање света лол 2019
И такође попут та два дебија,Очи или ф Моја мајкаукључује неколико кључних представа. Кика Магалхаес снима филм као одрасла Францисца. Њено спокојно, лепо лице и намерно неприродан говор тела сугеришу жену која живи сложен унутрашњи живот, без икаквог спољног осећаја за себе. Уклоњена је из света као и деца у Иоргос ЛантхимосуДогтоотх, и склон запањујућем понашању, без осећаја савести или кајања. И она на своје суптилне начине доводи до свог одвајања од друштва. Када Францисца позове некога у свој дом, она стоји укочено држећи руке окренуте према ван, тако да су јој зглобови окренути према напред; то је толико запањујуће чудан став, у поређењу са нормалнијим говором тела њеног госта, да дефинише Францисцину изолацију од нормалног друштва више него што би то учинио кад би се бунцала и бунцала. Када Францисца сама слуша музику и плеше, она се креће као да никада раније није видела никога да плеше и морала је да створи идеју плеса од нуле. Њена мешавина физичке неспретности и самопоуздања, уклета нехуманост и непокретност филма око ње, све се подсећа на деби Ане Лили Амирпоур из 2014. годинеДевојчица хода сама кући до т Нигхт.
филм од ружноће ствара крајњу лепотуКао и језива, одзвањајућа партитура филма и његова модерна црно-бела кинематографија. Песце и сниматељ Зацх Куперстеин подвлаче необичност филма постављањем камера на необична места: постављене на тело, на цераду док се тело одвлачи, на дрон који гледа на кућу или аутопут. И снимају у толико великом контрасту да њихове композиције сугеришу Ингмару Берману да прави уметничке прскаве филмове.Очи или ф Моја мајкаје проблематичан филм који се провлачи од једне ружне слике до друге, а да нема довољно смисла за везе. А Песце не мења расположење довољно да створи осећај растуће акције или да публици пружи било какву катарзу кроз насиље. Али он такође ствара неку екстремну лепоту од ружноће и гради невероватну напетост из тихих тренутака и једноставних покрета. Ово је филм о младој девојци која је изложена незамисливој трагедији и са њом се носи на незамисливе начине. Изолована је од тренутка када је Песце представља публици, а његов деби који обећава више је него способан да изолује све у публици, увлачећи их, хтели или не, у свој узнемирујући свет.
Очи или ф Моја мајка је тренутно у биоскопима у ограниченом издању и истовремено доступна на ВОД платформама.
